ZEMLJA – Da bih mogla hodati, morala sam pasti

Zemlja ne traži da je vodiš. Ona traži da legneš.!

Zemlja ne traži da je vodiš. Ona traži da legneš. Da usporiš. Da pustiš da te nosi — čak i kad ništa ne raste.

Nakon svega – brza godina, planovi, ideje, stres – došao je lom. Doslovno. Noga. Bol. Ovisnost o tuđoj pomoći. Zemlja mi je rekla: “Sada staješ. Ne iz izbora, nego jer moraš.”

To je bilo moje korijenje. Prvi put bez pokreta. Prvi put bez identiteta. Tada sam naučila što znači: ništa ne mora rasti da bi nešto bilo živo.

U tišini se događa stvarni život.

Ne ciljevi. Ne uspjesi. Ne planovi. Tamo gdje nemaš više što raditi — počneš postojati.

Ako si sada u zemlji: Pitaj se:

• Mogu li stati i bez da me netko zaustavi?

• Koje ideje o sebi više ne želim zalijevati?

• Kako izgleda dan bez potrebe da budem “netko”?